mlsuprave-cir
Његошева 18 34220 Лапово, Србија  Teл: +381 34 853 159   E-пошта: office@lapovo.rs

Инфраструктура

Што се тиче крупне инфраструктуре, њу чине важнији саобраћајни коридори (друмски, железнички) и објекти, надземни електроенергетски коридори и остали значајни објекти инфраструктуре.

Саобраћајно–географски положај Лапова је изузетно повољан обзиром да се налази на европском коридору (Коридору 10) и једном од најважнијих магистралних коридора у нашој земљи. Овај положај добија на значају имајући у виду да посматраним подручјем пролазе основни магистрални коридори друмског и железничког саобраћаја.

Даљинске везе Лапово данас остварује преко магистралног пута М-1.11 (аутопута Е-75) Београд-Ниш, док везе са ближим и даљим окружењем на регионалном нивоу, општина Лапово остварује преко регионалног пута Р-214 Велика Плана – Јагодина, магистралног пута М-1.11 према Крагујевцу (Краљеву и Чачку) и мрежом локалних и некатегорисаних путева.

Друмски прикључци на аутопут Е-75 остварују се преко две петље, на правцу централне зоне Лапова и у јужном делу на позицији везивања магистралног пута М-1.11 према Крагујевцу.

Недостатак уличне мреже Лапова огледа се у неправилном положају секундарних и недовољној развијености уличних профила што се неповољно одражава на безбедност свих учесника у саобраћају. Такође, са источне стране аутопута (на позицији између аутопута и Велике Мораве) саобраћајна инфраструктура недовољно је развијена.
Аутобуска станица са основном функцијом путничког терминала за приградски и међуградски саобраћај лоцирана је у улици Његошевој у непосредној близини петље Лапово, што је повољно у погледу међуградског саобраћаја.

Када је у питању железничка инфраструктура треба истаћи да Лапово представља један од најважнијих железничких чворова у нашој земљи са значајном железничком инфраструктуром на подручју насеља. Укупна дужина железничке мреже на територији општине Лапово износи 5155 км (за један колосек) У Лапову егзистирају следећа службена места:

  • “Лапово Варош” распутница, чија је функција и пријем и отпрема путника
  • “Лапово” као првенствено путничка станица са функцијом превоза робе и одржавања капацитета интерног карактера и
  • “Лапово Ранжирна” са доминантном функцијом маневарског ранжирања теретних возова.

Поред основног железничког коридора у јужном делу налази се и магистрална железничка пруга Лапово-Краљево-Ђенерал Јанковић, која се везује на железничку пругу Београд-Ниш-државна граница.

На подручју општине Лапово постоје нерегулисане конфликтне тачке на позицијама укрштања друмског и железничког саобраћаја, посебно на позицијама интензивних пешачких токова.

Према подацима из Генералног плана општине Лапово за временски хоризонт до 2020. године, најважнију друмску саобраћајницу представљаће, и даље, аутопут Е-75 Београд-Ниш чија ће приступачност бити побољшана изградњом нове петље на новој деоници магистралног пута М-4 (државног пута И реда) Марковац-Бор.

Такође, у поменутом периоду, значајни радијални улични правци задржавају постојећи положај и функцију основних улазно-излазних праваца са основном оријентацијом север-југ. Поред тога од важнијих саобраћајница на уличној мрежи, према Генералном плану, очекује се реализација полукружног прстена са западне стране регионалног пута (државног пута ИИ реда), који има функцију обједињавања и дистрибуције саобраћаја од планираних комплекса ка саобраћајницама вишег ранга.

Предвиђене су и саобраћајнице са источне и западне стране аутопута са основном функцијом повезивања радних зона са уличном мрежом и саобраћајницама вишег ранга.

Такође, укључују се и саобраћајнице нижег ранга, односно саобраћајнице ранга градских саобраћајница и јачих сабирница, које формирају примарну уличну мрежу.
Укрштања главних насељских саобраћајница и железничких пруга биће организована као денивелисана.

У погледу железничког саобраћаја предвиђено је задржавање, реконструкција и модернизација постојеће двоколосечне електрифициране железничке пруге Београд-Ниш-државна граница са побољшањем елемената трасе за брзине до 160км/х.
За железничку пругу Лапово-Крагујевац-Краљево, по подацима из Генералног плана, актуелна је изградња другог колосека и електрификација пруге са побољшањем елемената трасе за брзине до 160км/х.

Што се тиче водног саобраћаја, имајући у виду да је у просторном плану, подручја инфраструктурног коридора аутопута Е-75 дат положај потенцијалног пловног коридора Велике Мораве са оријентационим положајем брана, развој овог програма и водног саобраћаја на посматраном подручју ће зависити од развојних програма Републике Србије

Водоснабдевање и канализација

Извориште водоснабдевања располаже довољном издашношћу за задовољење потреба. Постоји потреба за вршењем санитарне заштите изворишта и изградњом постројења за припрему воде. Постоје афинитети ка изградњи магистралних цевовода, повећању резервоарског простора и реконструкцији дела водоводне мреже. Систем уз доградњу омогућава даљи развој насеља.
На основу предвиђеног броја становника и процењене норме потрошње воде, потребна средња количина воде за пиће, према Генералном плану, ће износити око Qсрдн = 98 л/с, а максимална дневна око Qмаxдн = 145 л/с.
Постојећа изворишта водоснабдевања могу да обезбеде ту количину воде.
Просторним планом Републике Србије и Водопривредном основом Републике Србије, предвиђено је трајно решење водоснабдевања општине Лапово прикључењем на Ибарско – шумадијски регионални водоводни систем. Део тог будућег водоводног система је и Крагујевачки моравски водоводни систем, на који ће се Лапово временом повезати.
У зони постојећег изворишта врше се детаљна хидрогеолошка истраживања у циљу утврђивања коначног капацитета и одређивања зона санитарне заштите изворишта. Извориште подразумева и изградњу адекватног постројења за припрему воде за пиће.
У оквиру дистрибутивног система, Генералним планом, планирана је изградња нових магистралних цевовода у дужини око 18 км, као и проширење капацитета два постојећа резервоара који ће имати следеће карактеристике:

R 3: V= 400 m3 +2000 m3
KP/KD= 160,10/156,20 mnm
R4: V= 400 m3+1000 m3
KP/KD= 157,22/153,32 mnm.

Због проширења насеља, увешће се још једна висинска зона, са котама потрошача изнад 135,0 мнм, у којој ће се изградити резервоар са следећим карактеристикама:

R 5: V= 200 m3
KP/KD= 205,0/201,0 mnm

Вода ће се у резервоар допремати преко црпне станице, која ће се изградити поред резервоара Р4.

За изворишта водоснабдевања, као и објекте дистрибутивног система очекује се дефинисање и спровођење мере санитарне заштите.

У оквиру индустријских комплекса потребе за технолошком водом се могу решавати самостално, копањем бунара, јер је подземље богато водом.

Одвођење отпадних вода

Постојећа мрежа може да задовољи будуће потребе одвођења отпадних вода са површина које сада обухвата, али не омогућава проширење мреже.

Одвођење санитарних отпадних вода са целе територије насеља, прати изградња нових фекалних колектора и постројења за пречишћавње отпадних вода, у неком наредном периоду, пошто до сада, на територији општине није постојало ни једно постројење оваквих намена.

Систем за одвођење атмосферских вода карактерише недовољна изграђеност и присутна је потреба за његовим проширењем.
Што се тиче система за одвођење отпадних вода, по подацима из Генералног плана, и даље ће се развијати као сепаратан. У складу са постојећим стањем количине санитарне отпадне воде са целе територије општине Лапово, евидентиран је недостатак од 24 км фекалних колектора. Све отпадне воде колекторима се одводе до постројења за пречишћавање отпадних вода које ће се, према Генералном плану, налазити на левој обали Велике Мораве. Индустријске отпадне воде се претходно обрађују па се потом испуштају у канализацију. За одвођење атмосферских отпадних вода евидентиран је недостатак од око 10 км кишних колектора.

Количина отпада са територије општине Лапово за 2007. годину

На територији општине Лапово постоји једна неуређена депонија површине 0,65 ха.

Регулација водотокова

Што се тиче водотокова, кључна је регулација Липарског потока. Траса регулисаног корита је варијантна, по постојећој траси и новој траси која иде испод аутопута ка Великој Морави. Дужина регулације по првој варијанти је око 2,8 км, а по другој варијанти је 4,5 км. Очекивања су да ће регулисана деоница делом бити зацевљена. Казански поток чека регулацију у дужини око 6,5 км, а Грабовачки поток од 0.5 км.

Како је низијски део резервисан за изградњу индустријских комплекса, постројења за пречишћавање отпадних вода, постројења за припрему воде за пиће и депоније (постојеће стање обухвата само једну и то неуређену депонију), акценат је на повећању степена заштите од поплава надвишењем насипа поред Велике Мораве, Лепенице и Раче.

На Липарском и Казанском разматрана је изградња две микроакумулације.

Управљање отпадом

На основу споразума општина Лапово, Баточина, Рача, Велика Плана, Деспотовац и Смедеревска Планка, покренута је иницијатива о изградњи регионалне комунално – санитарне депоније. Изабрана је локација на територији општине Лапово – “Врбак” и реализација изградње ове депоније је у току. Овај пројекат је вредан око 30 милиона евра, а поверен је концерну А.С.А. са седиштем у Чешкој Републици. Депонија ће се градити у више фаза, а самом депонијом ће управљати наведена чешка фирма у наредних 25 година.

Телекомуникације

Претплатници на подручју општине Лапово напајају се телефонским прикључцима из дигиталне телефонске централе типа ЕWСД која је инсталирана 2007. године, као и из дигиталне телефонске централе СИ2000/224, инсталиране 1985. године. Број инсталираних прикључака у овој централи је укупно 2593 од чега 2281 директних и 250 двојника. Од овог броја прикључено је 2593 претплатника, од којих су 2274 физичка, а 258 правна лица. Поред наведених централа на подручју Лапова у току је изградња МСАН-а Лапово село са планираних 920 телефонских прикључака.

На предметном подручју капацитет постојеће телефонске централе не задовољава потребе конзума и у току прошле и ове године рађена је реконструкција и проширење месне мреже.

Дужина секундарне ТТ мреже износи око 350 км. Постоји изграђена кабловска ТТ канализација.

На територији општине Лапово постоје две базне станице мобилне телефоније, једна оператера „МТС“ а друга оператера „Теленор“.

Постоје два објекта Поште и то 34220 Лапово и 34221 Лапово 2, издвојени шалтер поште 34220 на железничкој станици, као и два уговорна шалтера и то „Златковић“ у Улици Првог маја 21 и „Ђорђевић“ у Улици Солунској 108.

Укупан број инсталираних шалтера је 8 од којих су три аутоматизована и стално активна у пошти 34220 Лапово, док је један повремено активан. У пошти 34221 Лапово 2 стално је активан један аутоматизовани шалтер. На овим шалтерима се обави преко 17000 услуга пријема пошиљака и новчаног пословања месечно. Ови шалтери опслужују 8200 становника, што је око 1000 становника по шалтеру.

Током 2007. и 2008. године рађена је реконструкција постојеће и изградња нове ТТ мреже чиме би требало да се реше проблеми напајања претплатника са територије општине Лапово. Акценат се ставља на даљим проширењима мреже као и на увођењу нових услуга, пре свега АДСЛ-а.

Мобилна телефонија Србије на подручју општине Лапово има четири преферентне зоне за изградњу базних станица, док оператер „Теленор“ има 9 зона.

Актуелна је и могућност изградње Прерадног центра који би опслуживао радне јединице Краљево, Јагодину, Крушевац и Крагујевац. На овом месту би се пошиљке из Главног поштанског центра Београд преузимале од стране поменутих радних јединица. За овај центар адекватна је површина објекта од око 600м2 и простора за утовар и истовар од око 800м2. Локација центра би била на самом излазу са аутопута, преко пута мотела „Кошута”.

Електроенергетска инфраструктура

Конзум општине Лапово се напаја електричном енергијом преко ТС 110/35/10 кВ/кВ/кВ КГ 0018, капацитета 31,5/10,5МВА, степена искоришћења од око 65%. Ова трафостаница повезана је далеководом 110кВ број 1171 са трафостаницом КГ2 „Петровац“ са једне и далеководом број 144 са термоелектраном „Морава“ у Свилајнцу са друге.

На територији општине Лапово постоји једна трафостаница 35/10 кВ/кВ, КГ08, капацитета 2х4МВА, степена искоришћења од око 70%.

Од трафостанице КГ0018 полазе далеководи 35кВ и то: ка Баточини, ка Рачи, ка ТС КГ08 и дупли далековод ка Жировници.

Од трафостанице КГ08 полазе три далековода 35кВ и то један ка Рачи, један ка Брзану и један ка ТЕ „Морава” у Свилајнцу. Далековод ка Рачи је у лошем стању.
Далеководи на напонском нивоу 10кВ су у добром стању, и углавном су изведени на бетонским стубовима. Мањи део је остао за реконструкцију.

Нисконапонска мрежа је у добром стању, остало је још око 20% за реконструкцију. Инсталација јавног осветљења постоји у свим местима и изведена је светиљкама са живиним изворима.

У трафостаници КГ0018 постоји израђен темељ за још један трансформатор 31,5МВА, па је проширење исте могуће уколико се укаже потреба за тим.

Трафостаница КГ08 по потреби се може проширити до максималног капацитета од 2х12МВА.

Кроз будуће радне зоне пролазе далеководи 35кВ, а кроз мањи део и 110кВ, тако да уколико будући инвеститори искажу потребу за испоруком веће количине енергије, трафостанице одговарајућег напонског нивоа и капацитета могу се градити по потреби.
Према подацима актуелног Генералног плана општине Лапово, очекивана је изградња трафостанице 110/10 кВ/кВ капацитета 28 МВА, као и одређени број трафостаница 10/0,4 кВ/кВ у комплексу „Кроноспан” за сопствене потребе. У оквиру истог комплекса актуелно је и каблирање далековода 35 кВ у дужини од око 850 м.

Далековод 35кВ од трафостанице КГ08 ка Рачи је у доста лошем стању и користи се само као резерва.

  • На далеководу 10кВ који повезује трафостанице ТС1606 и ТС1549 недостаје 700 м каблирања.
  • На далеководу 10кВ који повезује трафостанице ТС1551 и ТС1555 недостаје 300 м каблирања.
  • На далеководу 10кВ који повезује трафостанице ТС1551 и ТС1552 недостаје 400 м каблирања.
  • На далеководу 10кВ који повезује трафостанице ТС1555 и ТС1625 недостаје 500 м каблирања.
  • На далеководу 10кВ који повезује трафостанице ТС1546 и КГ08 потребно је реконструисати 1000 м.
  • Далековод 10кВ који полази од КГ08 а намењен је за напајање комплекса фабрике „1. Мај“ недостатак 8км реконструкције.

Фокус је на изградњи трафостаница 10/0,4 кВ/кВ у следећим улицама: Стевана Сремца, Змај Јовиној, Карађорђевој – Слатина и Живана Павловића.

Термоенергетска инфраструктура

Са аспекта коришћења енергетских извора и енергетске инфраструктуре, општина Лапово је утврдила своје циљеве:

  • изградња разводне и дистрибутивне гасоводне мреже,
  • функционално коришћење и штедња необновљивих ресурса и штедња произведене енергије и стимулисање примене нових технологија производње енергије, нарочито оних које доприносе рационалном коришћењу, штедњи енергије и заштити животне средине, као и коришћење обновљивих извора енергије.

Постојеће стање представља систем индивидуалног и јавног коришћења течних и чврстих енергената попут: угља , течног горива и електричне енергије.

Топлотна енергија за грејање објеката, као и за технолошке потребе, обезбеђиваће се из система дистрибуције природног гаса.

Према подацима из Генералног плана општине Лапово, дуж аутопута постоји Магистрални гасовод високог притиска као и постојећа изграђена ГМРС (Главно мерно регулациона станица ) са МРС (мерно регулацона станица) са локацијом поред постојеће ГМРС у непосредној близини овог дела постојеће радне зоне као и за потребе снабдевања гасом широке потрошње у Лапову.

На територији општине Лапово планиране су следеће радне зоне:

  • Радна зона I, за коју је постојећа површина 25 ха, а планирано је још 98 ха површине која ће бити обухваћена овом зоном;
  • Радна зона II, која нема постојећу површина, али је зато планирана на површини од 14 ха и
  • Радна зона III, са постојећих 10,30ха и планираних још 10,30ха.

Укупне површине планираних зона износе 122,30 ха. Од тога је 35,30 ха у власништву државе и 87 ха у приватном власништву.

За део новопланираних радних зона, снабдевање природним гасом се очекује из будуће ГМРС Лапово ИИ са МРС са локацијом поред постојеће ГМРС у непосредној близини овог дела радне зоне, а за комплекс радне зоне са друге стране аутопута постји потреба и за изградњом ГМРС Лапово III са МРС.

Новопланирани и постојећи објекти снабдели би се са новопланиране мреже гасовода унутар сваког комплекса посебно према потребама Технолошког процеса по трасама гасовода у свему по техничким условима дистрибутера гаса.

Дистрибутивни систем гасовода од Полиетилена притиска до 4бар-а за комплетну Општину Лапово, ће такође, бити од круцијалног значаја када се буде реализовао.
Начин грађења сваког од објекта ове инфраструктуре се увек дефинише техничким, енергетским, и другим условима надлежног предузећа за ту комуналну инфраструктуру.
Ограничење приликом развоја и изградње енергетске инфраструктуре огледа се у конфликту између коришћења енергетских ресурса и заштите животне средине (земљишта, становништва, итд.) и предузимању одговарајућих мера за смањење конфликата и санирање негативних последица (програми рекултивације/ ревитализације, отклањање штета итд.).

Капацитети (величине) објеката гасоводне градске мреже ће се одређивати накнадно, према потребама техничким условима дистрибутера природног гаса.

Уколико би се приликом истраживања са циљем утврђивања геотермалних потенцијала, на територији општине Лапово, дошло до значајних резултата по питању расположивих капацитета те врсте енергената , експлоатација би била би укључена као допунски енергетски ресурс за снабдевање града топлотном енергијом.

Просторно планирање

Просторни план не постоји, док је на снази донесени, претходно помињани Генерални план за временски хоризонт до 2020. године. Приходи општине од издавања урбанистичко техничких услова су, за 2005. годину 2.450.000 динара, док су ти приходи за 2006. годину 2.150.000 динара. Површине за привредне делатности по ГУП-у су 122,30 ха.

2015 Општина Лапово и агенција Инфостил. Забрањено преузимање садржаја без дозволе издавача.