mlsuprave-cir
Његошева 18 34220 Лапово, Србија  Teл: +381 34 853 159   E-пошта: office@lapovo.rs

Историјски подаци

old lapovo3
Археолошки налази на територији лаповског атара указују на постојање насеобина од најстаријих времена до српског средњовековног доба. На карти праисторијских налазишта у Централној Србији Лапово је означено као насеље бронзаног доба, док је у античко доба на овој територији егзистирало мало римско насеље на локалитету Шавац. У раном средњем веку, нешто северније од античке некрополе, основано је српско средњевековно насеље (потези Кленовац и Самарна).

У повељи књегиње Милице 1395. године помиње се добро Војводе Михајла у Хлаповој Пољани (Лапово), а 1398. године Кнез Стефан Лазаревић наводи да му је верни Војвода Михајло „господар Хлапове Пољане“ највише помогао да угуши побуну која је подигнута противу кнеза. Наведни подаци указују да је Лапово несумњиво насеље средњовековног порекла.

Према неким изворима, Лапово се први пут помиње 1476. године као село под именом Жабари или Жабарци у најстаријем сачуваном турском катастарском попису смедеревског санџака. Дато село било је смештено на делу Цариградског друма између села Баточина и Марковац тј. на данашњој територији општине Лапово и то у његовом Доњем крају.

Лапово се први пут помиње под именом Липова 1516. године у торским списима као село насељено сточарима.

Током аустријске окупације северне Србије, у првој половини 18. века, насеље Лапово налазило се на ушћу Лепенице у Велику Мораву, у потесу Кључ. Средином 18. века Лапово је унето у карту Хоминових наследника под именом Лупова, а 1788. године и у Шумекову карту под правим именом Лапово. По записима аустријског шпијуна Митесера са краја 18. века Лапово је имало 23 српске куће и један турски конак на друму.
Средином 18. века становници насеља су се због поплава изместили из потеса Кључ у потес Каце, а потом у данашњи Доњи крај. Након оснивања Доњег краја, становништво из околине Миљковог манастира иселило се у Горњи крај, а спајањем Доњег и Горњег краја настало је садашње насеље.

Захваљујући повољном економско-географском и нарочито саобраћајном положају, Лапово се по ослобођењу од Турака врло брзо почело развијати. По жељи и молби становништва, Лапово је 17. марта 1896. године, као тада по житељству и броју пореских глава највеће село у целој краљевини и „лепа трговачка тачка“, Указом краља Александра Обреновића проглашено за варошицу.

Ми
Александар I
По милости Божјој и вољи народној
Краљ Србије

На предлог Нашег Министра унутрашњих дела, а на основу члана 6. Закона о местима од 16. јуна 1866. године, решили смо и решавамо:
да се село Лапово у срезу лепеничком, округу крагујевачком, по изјављеној жељи његових становника, прогласи за варошицу.
Наш министар унутрашњих дела нака изврши ово решење.

17. марта 1896. године
У Нишу

Министар унутрашњих дела
Дим. Миленковић

Александар

У знак сећања на овај догађај, општина Лапово 17. март обележава као Дан општине.
Лапово је и великој административној реорганизацији и рационализацији управе 1960. године изгубило статус општине и постало месна заједница у оквиру општине Баточина, да би на седници Скупштине 18. децембра 1991. године захваљујући чврстој вољи и упорношћу мештана, варошица поново добила статус општине.

2015 Општина Лапово и агенција Инфостил. Забрањено преузимање садржаја без дозволе издавача.