mlsuprave-cir
Његошева 18 34220 Лапово, Србија  Teл: +381 34 853 159   E-пошта: office@lapovo.rs

Река Морава

Морава: Линија живота Србије

Иза Римљана, уз многе трагове присуства на нашем простору, остала су и латинска имена: Велику Мораву звали су Маргус, Западну – Бронгус, а Јужну – Ангрус.

12219355_10156337732285128_8571545145064271341_n

Римском, а касније и у Византијском и Отоманском царству. Иза Римљана, чијих је шеснаест царева рођено на територији данашње Србије, уз градитељске и многе друге трагове присуства на нашем простору, остало је и латинско име ове реке: Велику Мораву назвали су Маргус, Западну – Бронгус, а Јужну – Ангрус. Средњовековна Србија оставила нам је Моравску школу, јединствени стил у српској уметности који обухвата период од седамдесетих година XИВ века до пада Деспотовине 1459. године. Морава протиче кроз дванаест општина и покрај десетак градова. Дуж обале се у ток реке цеди на десетине депонија, струја носи свакојаки отпад – из канализација, кланица, болница и тихо нарасле, слабо контролисане, „примитивне“ индустрије.

Нелегалне шљункаре немилосрдно подривају дно, дубе у њему кратере „идеалне“ за одлагање смећа. Сељаци се ослобађају отпада из својих штала. Сви као да трче на обалу само да се реше сопственог ђубрета. Непримерене људске активности потискују живи свет. Да ли ће жеља за профитом, која се на обалама Мораве изметнула у опсесију и страст, осакатити суштину реке? Хоће ли риболовци из ње ускоро вадити само старе ципеле? Река се, међутим, неким чудом сама брани од човека. У врбацима, багремарима и топољацима дуж читавог тока цвркуће више од сто врста птица, а моравски вирови и поред свег немара – нису „празни“. Риболовци се и даље „боре“ са карашем, буцовом, шараном, мреном, смуђем, штуком, сомом па и скобаљем и кленом, што охрабрује и даје наду да живи свет у дубинама још има снаге. О овој реци – симболу Србије најбоље говоре њена деца, родом из Старог Села код Велике Плане. Дечко са Мораве, београдски грађевински инжењер Бранко Митић, каже да је Морава мртва, да на њој нема саобраћаја, самим тим ни комуникације између две обале, и да због тога ова мутна српска вода не спаја, већ раздваја људе. Скелеџије одавно не превозе намернике, а утихнуле су и воденице које су некада биле место рада, окупљања и живе речи. Не граде се ни нови мостови, па је сељак Моравац принуђен да пређе и по двадесетак километара до дела сопственог имања на другој страни. Морава је, каже Бранко, непропусна граница, отрована вода, мртваја! „Морава је наша мора!“, тврди он.

Друго дете ове највеће наше реке, пнеумофтизиолог и књижевник Љубиша Јовановић, не мисли као његов кум Бранко. Упознао сам га пре двадесет две године када сам – ја, дунавски човек – дошао у његов дом у Великој Плани да му саопштим да ћемо његова лепа ћерка и ја убудуће живети заједно. Обојица саздани од своје воде – он од моравске, ја од дунавске – лако смо се разумели, погледом: вода се у нама препознала. Као што Морава с лакоћом хрли у Дунав код Смедерева. Лекарева лепа кћи је и данас моја жена. Наша вода и даље тече, у нашем сину – нашем ушћу. За Љубишу Јовановића Морава је линија живота, жила куцавица, златна жица Србије. Око ње се окупио народ. Формирала држава. „Морава је и лековита. Пророчица. У њој су се купали и заветовали српски ратници пре поласка у бој“, каже. Овом писцу мало је једна плаховита Морава. Он има и сопствену, „небеску“ имењакињу што тече бурним времетоком. У Љубишиним „моравоказима“ све пршти од збивања: буја флора и фауна, боре се змајеви и виле суђенице. Морава је сцена свих збивања, она је главни лик маштовитог света и пишчева непресушна инспирација. Морава је сам живот. А пред нама, данашњима, кључно је питање: која ће Морава превагнути? Бранкова или Љубишина? Реална или надреална? Стварна или измаштана?

Хоћемо ли помоћи овој реци да настави – чистија, здравија и лепша него што сада јесте – да струји овоземаљским времетоком. И на крају оно пресудно: хоће ли Морава бити наша мора, или линија живота Србије?

2015 Општина Лапово и агенција Инфостил. Забрањено преузимање садржаја без дозволе издавача.